Hajde da porazgovaramo o tome zašto tvrda voda nije korisna, koji stepeni tvrdoće postoje i zašto je pre upotrebe poželjno očistiti vodu od soli.
Kakva voda se smatra tvrdom
Ako u vodi postoji velika količina elemenata kalcijuma (Ca) i magnezijuma (Mg) (>2mg-eq/l (5,5-14°dH)), voda se smatra tvrdom. Naziv „tvrda voda” uslovljen je pojavom smanjenja mekoće veša posle pranja. U reakciji sa masnim kiselinama koje ulaze u sastav deterdženata, soli kalcijuma i magnezijuma se talože u vlaknima tkanine i čine je mnogo gušćom. Ako sadržaj elemenata Ca i Mg u vodi ne prelazi 1,5 mg-eq/l (0-4,2°dH), voda se smatra „mekom”.
Zbog čega je tvrda voda loša
Sistematska upotreba vode sa povišenom tvrdoćom dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema:
· smanjenja pokretljivosti želuca i nakupljanja soli u organizmu;
· bolesti zglobova i njihovo uništavanje;
· pojave kamenja u bubrezima, žučnim kanalima;
· komplikacija na srcu i krvnim sudovima...
Soli kalcijuma i magnezijuma sadržane u vodi izazivaju kamenac na grejnim elementima bele tehnike i zidovima sudova. Pojava naslaga kamenca za sobom povlači i povećanje troškova za struju zbog smanjenja efikasnosti uređaja. Osim toga, postoji rizik od pregrevanja uređaja.
Pored gorenavedenih značajnih neprijatnosti, upotreba tvrde vode dovodi do povećanja troškova za kupovinu različitih hidratantnih i umekšavajućih kozmetičkih proizvoda i proizvoda za domaćinstvo.
Upravo iz ovih razloga omekšavanje vode (uklanjanje soli kalcijuma i magezijuma) predstavlja jedan od osnovnih pravaca u čišćenju vode za tehničke i svakodnevne potrebe.
Pre nego što izaberete opremu za omekšavanje vode, važno je znati koji su tačni indikatori tvrdoće. Prema SanPiN 2.1.4.1074-01 „Drinking water“, maksimalni nivo tvrdoće vode za sigurnu ljudsku upotrebu je 7mg-eq/l. Taloženje soli pri zagrevanju počinje od 2mg-eq/l. Ako analiza vode pokazuje nivo iznad 3mg-eq/l, preporučujemo ugradnju opreme za omekšavanje vode.
Čak i u slučaju da se talog u čajniku ili na vodovodnim uređajima ne vidi, preporučujemo da uradite analizu kako biste se uverili u kvalitet vode u kući, i kako ne biste brinuli za svoje, i zdravlje vama bliskih ljudi.
Sistematska upotreba vode sa povišenom tvrdoćom dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema:
· smanjenja pokretljivosti želuca i nakupljanja soli u organizmu;
· bolesti zglobova i njihovo uništavanje;
· pojave kamenja u bubrezima, žučnim kanalima;
· komplikacija na srcu i krvnim sudovima...
Soli kalcijuma i magnezijuma sadržane u vodi izazivaju kamenac na grejnim elementima bele tehnike i zidovima sudova. Pojava naslaga kamenca za sobom povlači i povećanje troškova za struju zbog smanjenja efikasnosti uređaja. Osim toga, postoji rizik od pregrevanja uređaja.
Pored gorenavedenih značajnih neprijatnosti, upotreba tvrde vode dovodi do povećanja troškova za kupovinu različitih hidratantnih i umekšavajućih kozmetičkih proizvoda i proizvoda za domaćinstvo.
Upravo iz ovih razloga omekšavanje vode (uklanjanje soli kalcijuma i magezijuma) predstavlja jedan od osnovnih pravaca u čišćenju vode za tehničke i svakodnevne potrebe.
Pre nego što izaberete opremu za omekšavanje vode, važno je znati koji su tačni indikatori tvrdoće. Prema SanPiN 2.1.4.1074-01 „Drinking water“, maksimalni nivo tvrdoće vode za sigurnu ljudsku upotrebu je 7mg-eq/l. Taloženje soli pri zagrevanju počinje od 2mg-eq/l. Ako analiza vode pokazuje nivo iznad 3mg-eq/l, preporučujemo ugradnju opreme za omekšavanje vode.
Čak i u slučaju da se talog u čajniku ili na vodovodnim uređajima ne vidi, preporučujemo da uradite analizu kako biste se uverili u kvalitet vode u kući, i kako ne biste brinuli za svoje, i zdravlje vama bliskih ljudi.
Vrste tvrde vode
Postoji dve vrste opšte tvrdoće vode:
Karbonatna, izazvana karbonatima kalcijuma i magnezijuma. Pri zagrevanju karbonati se talože i opšta tvrdoća vode se smanjuje. Zbog toga se karbonatna tvrdoća još naziva privremenom.
I nekarbonatna, uslovljena prisustvom nitrita, hlorida i sulfata magnezijuma i kalcijuma, koji se ne oslobađaju pri zagrevanju. To je trajna tvrdoća.
Opcije za uklanjanje soli kalcijuma i magnezijuma
Jonska razmena ili katjonizacija
Tehnologija jonske razmene u cilju omekšavanja vode naziva se natrijum-katjonizacija. Delovanje natrijum-katjonitnog filtera bazira se na interakciji vode i jonoizmenjivačke smole (katjonita). Smola daje vodi jone natrijuma i uzima iz vode jone soli kalcijuma i magnezijuma. Soli kalcijuma i magnezijuma se akumuliraju u smoli i menjaju njen sastav. Katjonit gubi svoje performanse. Iscrpljeni katjonit se reprodukuje sa 6-10% rastvorom kuhinjske soli (NaCl). U 9 od 10 slučajeva omekšavanje vode vrši se na takav način.
Preporučujemo: AQUAPHOR A800
Sistem prečišćavanja vode reverznom osmozom
Ovaj metod omogućava da se 99% oslobodite neorganskih jedinjenja. Voda prolazi kroz membranu tankog filma i na njoj se zadržavaju sve nečistoće. Što se tiče kvaliteta čišćenja, ovo je vodeći metod u koji biste morali da uložite prilično opipljivu sumu. Cena postrojenja za reverznu osmozu kapaciteta 250 litara na čas počinje od 2000$. U svakodnevnom životu, takva varijanta čišćenja se primenjuje prilično retko, na primer, za čišćenje vode od hlorida.
Kvaziomekšavanje
Metod smanjivanja kamenca, u toku kog se katjoni tvrdoće, kalcijuma i magnezijuma ne uklanjaju direktno. Do kvaziomekšavanja dolazi kada soli kalcijuma i magnezijuma stupaju u interakciju sa magnetnim poljem. Formiranje centara kristalizacije kamenca se usporava i prestaje intenzivno nagomilavanje taloga. Potrebno polje se gradi pomoću magnetnih pretvarača. Takav metod ima niz ograničenja i vrlo retko se koristi.
Između ostalog, za kvaziomekšavanje mogu se koristiti i polifosfatna punjenja koja usporavaju kristalizaciju.
Postoji dve vrste opšte tvrdoće vode:
Karbonatna, izazvana karbonatima kalcijuma i magnezijuma. Pri zagrevanju karbonati se talože i opšta tvrdoća vode se smanjuje. Zbog toga se karbonatna tvrdoća još naziva privremenom.
I nekarbonatna, uslovljena prisustvom nitrita, hlorida i sulfata magnezijuma i kalcijuma, koji se ne oslobađaju pri zagrevanju. To je trajna tvrdoća.
Opcije za uklanjanje soli kalcijuma i magnezijuma
Jonska razmena ili katjonizacija
Tehnologija jonske razmene u cilju omekšavanja vode naziva se natrijum-katjonizacija. Delovanje natrijum-katjonitnog filtera bazira se na interakciji vode i jonoizmenjivačke smole (katjonita). Smola daje vodi jone natrijuma i uzima iz vode jone soli kalcijuma i magnezijuma. Soli kalcijuma i magnezijuma se akumuliraju u smoli i menjaju njen sastav. Katjonit gubi svoje performanse. Iscrpljeni katjonit se reprodukuje sa 6-10% rastvorom kuhinjske soli (NaCl). U 9 od 10 slučajeva omekšavanje vode vrši se na takav način.
Preporučujemo: AQUAPHOR A800
Sistem prečišćavanja vode reverznom osmozom
Ovaj metod omogućava da se 99% oslobodite neorganskih jedinjenja. Voda prolazi kroz membranu tankog filma i na njoj se zadržavaju sve nečistoće. Što se tiče kvaliteta čišćenja, ovo je vodeći metod u koji biste morali da uložite prilično opipljivu sumu. Cena postrojenja za reverznu osmozu kapaciteta 250 litara na čas počinje od 2000$. U svakodnevnom životu, takva varijanta čišćenja se primenjuje prilično retko, na primer, za čišćenje vode od hlorida.
Kvaziomekšavanje
Metod smanjivanja kamenca, u toku kog se katjoni tvrdoće, kalcijuma i magnezijuma ne uklanjaju direktno. Do kvaziomekšavanja dolazi kada soli kalcijuma i magnezijuma stupaju u interakciju sa magnetnim poljem. Formiranje centara kristalizacije kamenca se usporava i prestaje intenzivno nagomilavanje taloga. Potrebno polje se gradi pomoću magnetnih pretvarača. Takav metod ima niz ograničenja i vrlo retko se koristi.
Između ostalog, za kvaziomekšavanje mogu se koristiti i polifosfatna punjenja koja usporavaju kristalizaciju.